Како се родила Сила
Сила има вишеструко значење. Између осталог, сила је сорта грожђа настала у Сремским Карловцима, по опробаном рецепту: узми једну интернационалну сорту (у овом случају светски блокбастер – шардоне) и упари је са једном домаћом („одбегла млада“ – кевединка), сачекај одређени број година, прати, па ће већ нешто да „испадне“. Јавна је тајна да су многе наше сорте настале у бесомучној потери за најиздашнијом сировином потребном за справљање винског дестилата – винјака. Од силе данас нико „крштен“ не прави винјак али вина и то јако квалитетног, има поприлично. Дакле, хоћеш једно, а деси ти се друго. Онај свемогући драматург за кога се сматрало да јаше облаке у доколици и вуче све конце, некако то увек уреди по себи и да ваља. На исти начин, у потери за лаким недељним предахом душевног типа, свратио сам пре више од пола године са Радмилом (малтезер и сомелијер највишег ранга) у Ракија Бар на Новом Београду. Идеја је била да стучемо кафу и проверимо да некоме није случајно испала нека пилетина на плочице, елиминишемо поменуте намирнице и да се удаљимо, као и милион пута до тада. Но, драматург је имао другу идеју. Два симпатична момка су покушавала да уклоне доказе о својој првој посети баш овом Ракија Бару. За то постоји и математички доказ, наравно: Свако ко први пут посећује локал, труди се да се лоцира најдаље могуће од шанка. На тај начин, подсвесно „купује време“, са идејом да се „камелеонизира“ у староседеоца. Два пара очију, два телефонска екрана, два „пићовника“ са пописом ракија… Логично да су били сумњиви Радмили, мада је факт и да их по први пут види. Више него довољно за интеракцију. Милорад и Марко су покушали да се одлуче за неку ракију, све то провере на нету и анпасан мазе Радмилу. Превише је то радњи за два пара руку. Питање „Шта би нам Ви препоручили да попијемо?“, је лебдело у ваздуху, те на крају и изговорено. Шта да пију у Ракија бару?! Немерљив допринос сам дао маниру да се у карте пића уносе и произвођачи. Наиме, до пре само неколико година (нажалост таквих злочина има још увек – прим. аут.) сте у карти пића могли под ракијама да прочитате само паушални попис воћа, као да сте на пијаци: шљива, кајсија, крушка, дуња… Као да сте у виртуелној пиљарници нижег ранга, буквално. Ни произвођача, ни годишта, ни начина одлежавања, не дај Боже проценат алкохола… Ништа! У овом бару је бар то писало. Е сад, деси се да више буде мање, као у овом случају. Када имате педесетак ракија „на чашу“, онда се мало теже доноси одлука. Генерално, нисам темељан тип, напротив, али нека сила ме је натерала да им објашњавам једну по једну ракију. Момцима је то деловало умерено импесивно, па су похвалили моје познавање материје. Објаснио сам им да то није ни половина једног процента онога што знам о српским винима. Прича о винима и воћним дестилатима се протегла на више од осам сати, а и Радмила је нашла нешто пилетине поховане у темпури, па није било отпора. Тај сусрет је ембрион Силе, платформе која на посебан начин третира софистициране алкохоле који се производе у Србији. Сви услови да Сила постане нешто врло озбиљно, постоје… Наиме, један ИТ-јевац, један и поред младости прекалени туристички радник са јаким бизнис афинитетима и један „психа“ који о српским винима зна све, а о ракијама учи попут манијака, представљају тим за који се мора чути. Рецепт је више него једноставан: Свако је јак у својој области и у Сили ће се сујета провести као манекени Јеховних Сведока у Кабулу. Идеја нам је да препознате досадашње мањкавости дигиталног приступа буквално обришемо гумицом, те да великом броју произвођача пружимо могућност доминантног представљања на најатрактивнији постојећи начин. Поред производа, представиће и своје услуге. На тај начин ће бити у ситуацији да зараде новац али и да се додатно позиционирају пре свега у свести љубитеља, а самим тим и на тржишту. Да би им се то омогућило, требало је да врховни драматург конструише судбоносни састанак Милорада (софтвер), Марка (туризам и бизнис) и Неше (новинар и консултант). Свака му част на томе, пошто ће пријатељи из школе (Милорад и Марко) у пројекат укључити неколико својих људи од поверења и почети озбиљан бизнис, а старом човеку (Неша), поприлично „изударном“ („Певац који први закукуриче обави купку у лонцу са поврћем“) пружити шансу да ипак учествује у нечим епохалним. Тако да, то вам је Сила – Систем Интеграције Локалних Алкохола. Бићемо репер, мада смо избегли да се назовемо еМиНеМ, правећи од наших почетних слова име фирме. Све замке избегавамо са жељом да неки људи који ће сутра седети у Ракија Бару без проблема своје пиће изаберу, а да не мора да им се „пришљамчи“ Радмила… Запамтите – СИЛА! Ненад Андрић